Intervjui
Fotografije sa snimanja
| Dnevnik sa snimanja |
|
DNEVNIK SA SNIMANJA
Nastavnik nas je pozvao da glumimo, mi smo pristali i dogovoreno je da dobijemo scenario nakon nekoliko dana.... Kada smo dobili scenario... Naravno, trebalo je da ga procitamo, a zatim da se sastane cela ekipa u vec uredjenom studiu u starom objektu skole „Milan Ilic Cica“. Imali smo nekoliko proba citanja... Nekoliko sastanaka na kojima smo delili uloge, dogovarali neke detalje o snimanju, kostimima, spozorima itd. Tako nam je vrlo brzo prosao septembar...
Probe citanja su jos uvek trajale... Moram priznati da mi se cinilo da nikada necemo sakupiti dovoljno novca i poceti snimanje.... Pricalo se kako ce nam gost u filmu biti Miodrag Fisekovic... Zbog toga sam imala bas veliku tremu... a verujem da su je imali i ostali iz ekipe.... Kada nam je napokon dosao u posetu jedan od najpoznatijih Arandjelovcana, mislila sam da cemo sve upropastiti, da cemo ga razocarati ili da ce nam reci: „To nista ne valja, vidim da se trudite, ali nije samo to dovoljno“ Ali nisam bila u pravu.... Mislim, drago mi je sto nisam bila u pravu... On nas je pohvalio, ali isto tako i iskritikovao zato sto smo neorganizovani, malo neozbiljni... Ali najbitnije od svega: PRISTAO JE DA GLUMI!!! Svi smo bili podjednako srecni i uzbudjeni sto cemo glumiti sa dr Saranovicem... Taman kad se cinilo da cemo se nakon njegove kritike uozbiljiti i poceti da radimo kako treba, pocetak snimanja se i dalje odlagao...
Prvi novembar, prve scene snimljene! Sve je krenulo savrseno... Snimali smo subotom i nedeljom, dosta scena smo uspevali da zavrsimo za jedan dan, trudili smo se maksimalno, svi smo bili prezadovoljni! Najsrcniji smo bili, sto su te prve scene zapravo snimljene sa Mikijem Fisekovicem... Interesantna scena kupovine karata za voznju brodom nam je svima ostala u secanju.... Jedan od najduhovitijih dogadjaja koji se dogodio u studiu... Naime, kada je nastavnik izvadio SVOJ novcanik da plati 6 karata za voznju turistickim brodom, izvadio je prvog puta nekoliko novcanica od 10 i 20 dinara, a kako smo scenu snimali nekoliko puta, poslednji put je izvadio i novcanicu od 1000 dinara, prodavac karata (Miki) uzeo je novcanice i stavio ih u dzep kaputa... Tu dragocenu novcanivcu, nastavnik Dejan vise nikada nije video... Kasnije, salili smo se kako nam je poznati glumac ipak naplatio honorar... On je, naravno, slucajno zadrzao hiljadarku, a mozda cak jos uvek ne zna da je ima.... Nazalost, pojavili su se problemi... Izgedalo je kao da sve sjajno tece, ali samo je tako IZGLEDALO... Jedan od glavnih problema bili su gosti/glumci, tacnije pirati koji su pravili guzvu, odvlacili paznju i pomalo ometali snimanje... Sve je krenulo kao po loju, ali nije tako i nastavilo... Polako, ali sigurno, poceli smo da usporavamo... Ponadali smo se, da cemo, kada budemo zavrsili snimanje scena sa gostima, malo ubrzati tok, ali nije tako bilo... Krenuli smo sve sporije da radimo, svaku scenu smo snimali po najmanje 3-4 puta... Snimanje je krenulo nizbrdo...
Kao sto rekoh, sve je krenulo losim putem... Svi smo, verovatno, postali malo sumnjicavi po pitanju zavrsetka snimanja... Planirano je da premijera bude odrzana 1.3.2009. ali, sve je vodilo ka tome da se to nece desiti ni za godinu dana... U jednom trenutku sam cak pomislila kako cemo baciti u vodu sve sto smo do sada snimili... Ipak nisu bili problem gosti, nije bio problem ni u tome sto smo mi neorganizovani, problm je bio, verovali ili ne, u jednoj jedinoj, ali UKLETOJ ulozi! Ili smo, bar mi tako mislili... Naime, rec je o ulozi decaka Andreje, koga je trebalo da igra Lazar Rosic... I igrao ga je, sve dok se to nije pretvorilo u ogroman problem za koji je postojalo samo jedno resenje... Kao sto smo verovatno pretpostavljate, bilo je neophodno zameniti glumca. Izgledalo je jednostavno, pomocu „magije“ cemo malog Andreju pretvoriti u malo veceg, kao sto smo i uradili. Laza je ispracen uz dreku direktora „MIC pistures-a“ i uz suze nekih kolega... Kada je napokon izgledalo da vise nece biti problema, jer je tu Nemanja Jovanovic, novi Andreja, javio se NOVI problem. Ostatku glumacke ekipe se novi kolega uopste nije dopao... Uneo je neke nove osobine u lik Andreje, koje se, pak, NIKOME nisu dopale, ali nismo imali izbora... Zanemarimo nesuglasice medju glumcima i sitna spletkarenja... Zapravo problem je bio u tome sto je novi clan ekipe mogao da snima samo jednom nedeljno, sto nikako nije odgovaralo upravi „MIC pictures-a“. Premijeru je trebalo odrzati 1.3., a mi nismo jos uvek snimili ni polovinu filma. Odlucili su da malo prekroje scenario, skrate razgovore, kako bi sto pre zavrsili... Gde god smo mogli, izbacili smo nepotrebne razgovore, ali opet nesto nije stimalo... Usledila je pauza zbog praznka oko Nove godine.
Pauza je trajala skoro koliko i zimski raspust. Krajem januara smo se vratili snimanju... Svima je bilo kristalno jasno da film nece biti gotov do kraja februara... I dalje smo snimali jednom nedeljno, sto nam, ponavljam, nije odgovaralo... Blizili smo se polovini predvidjenog scenarija... Malo smo se ubrzali iako smo imali manjak pomocnog osoblja. Jos jedna dobra stvar (makar za glumce) jeste ponovno menjanje uklete uloge, odnosno novi kolega! Mihajlo Vujic je zamenio Nemanju, koji je bio veoma ljut zbog toga...ali to je bila visa sila. Svima nama je bilo veoma zabavno u prisustvu novog Andreje, on je zaboravljao da dodje na snimanja, zasmejavao nas je, ali nazalost i usporavao... Svima su bile simpaticne njegove sale, ali nastavnik je, izgleda, jedini shvatao da tako nista necemo postici... Ako i dalje budemo nastavili sa Andrejinim starenjem, do kraja filma postace deda, sto nam, zasigurno nije bio cilj. Onda je uprava ove filmske kuce odlucila da se jos malo poigramo sa ukletom ulogom. Odluceno je da ovog puta podmladimo mladjeg brata princeze Anje...
Opet ce se na scenu vratiti Laza. Samo, ovog puta je reseno da se otarasimo ovog lika do daljnjeg. Nisam sigurna kako su to izveli, jer je zenski deo ekipe dobio slobodne 3 nedelje, kako bi muski deo snimio scene borbe... Iskreno, nije me ni interesovalo sta su radili te tri nedelje, ali bitno je da su zavrsili te scene, sigurna sam da su interesantne! Skoro ceo februar ja nisam pratila sta se dogadjalo u studiu „MIC pictures-a“, tako da je februar za mene bio prilicno dosadan.
Jos malo pa smo zavrsili!!! Cela ekipa je osecala nekakvo uzbudjenje, sigurna sam...samo niko to nije otvoreno pokazivao! Vec su svi nasi drugovi, a i oni koje smo samo u prolazu sretali poceli da pitaju kada ce film biti gotov, o cemu se tu radi, kada ce biti premijera... Eh, da, premijera! Ne znam kako cu je docekati!Da li sam pomenula da ce premijera biti u septembru? Cini se tako daleko! Mada, mozda je tako i bolje... Kako bi ljudi bili u neizvesnosti....valjda.... I evo ga taj dan, dan zurke povodom zavrsetka snimanja! Na toj zurci ce biti pustena prezentacija i tu ce prisustvovati skoro svi koju su na bilo koji nacin ucestvovali u snimanju ovog filma... Ostalo je jos SAMO da se ceo film izmontira, ali to cemo prepustiti direktoru, Aleksandru Mihajlovicu....
~Mogu jos da kazem da mi je veoma drago sto smo snimili „Blago ukletog ostrva“ do kraja i nadam se da ce se dopasti gledaocima. I da, ipak nije bilo potrebno izbacivati „ukletog“ iz naslova filma, uspelo je i bez toga! J
Bojana Nikolic
|